Играв
со среќата,
губев
и
повторно повлекував
чекав,
како
да не постојам
само
тоа да е важно.
Тргнав
и повторно
трчајќи
повлеков.
И
ништо.
Зарем
се понадевав
глуп,
глуп
само
си велев.
Глуп,
во
животот така бива.
Капките
дожд ме одминуваат.
No comments:
Post a Comment