Си
играш ти со мене
како
поет со зборови
лесно,
лесно
низ
раце ме префрлаш,
како
да заслужувам,
а
не е така.
Не
е така, реков
викам,
врескам
ѕверам,
ме
гледаш смирено,
намигнуваш.
Јас
ти дозволувам
сакам,
нејќам
ако,
нека биде.
Заслужувам можеби.
No comments:
Post a Comment