Thursday, February 8, 2018

ЗАТОА СИ МОЈА

И кога ќе си замислам  дека повторно сум се родил,
пак ќе бидам со тебе, зошто ме заслужуваш.
Да те мислам кога си далеку, да те гушкам кога си крај мене,
да ти досадувам сабајлечки, и секогаш да те сакам.
           
Лажат кога велат дека погледите не говорат,
твојот поглед го читам. Ти си јас.
Намерно да те барав, немаше да се споиме.
За да продолжиме, како едно.

Сакаше да избегаш од сите, од себе
но знај и мене ми требаше душа
која ќе ме крепи, поткрева
кога ударите ќе бидат најтешки.

Грабаме од животот само она што е наше
остатоците ги оставаме за некои подобри времиња
за некои нови души искрени 
низ вековите следни.

No comments:

Post a Comment